360
Zastitnik gradjana

 

 www.difmoe.eu

 betlen

Град


Прича о сомборском зеленилу заправо је прича о урбанизацији простора. Сами почеци нас враћају у далеку прошлост, на прелаз из XVII у XVIII век. На картама из тог периода Сомбор је представљен као насеље на тринаест острва. Ово стога што су многи рукавци тада велике реке Мостонге протицали кроз варош и каљузили је. Мостонга се, као и већина равничарских река често изливала што је отежавало ионако лоше комуналне прилике.

Први велики визионар урбанизације Сомбора био је сенатор Магистрата Јован Марковић чијим је личним ангажовањем у Славонији набављен жир којим је 1774. посејано 900 јутара у Буковцу и 140 јутара у Шикари. Тако су формиране Буковачка шума и Шикара које ће у будућности граду доносити приход и решење за многа комунална питања. А богами, ту ће се и хајке на вукове организовати. Јован Марковић је, такође, здушно подржавао идеју браће Киш о прокопавању канала од Дунава до Тисе чиме би се трајно одвео део сувишне воде из града. Ова идеја је реализована у периоду 1793 – 1802. када је званично отворен тадашњи Францов канал, који је са малим изменама данас познат као Велики бачки канал. Ово је значајан моменат не само за Сомбор већ и шире подручје јер су прокопавањем канала велике површине исушене и претворене у обрадиво земљиште.


Већи део XIX века обележен је спорадичним покушајима озелењавања. Град поседује "дудару" у којој се производе саднице, првенствено дуда, али и других врста којима се озелењавају улице у граду. Такође, газдује се Буковачком шумом и Шикаром, тако што се продајом дрва и жира обезбеђују средства за потребе града. Шикара временом постаје омиљено излетиште Сомбораца, што ће бити све до пред крај прошлог века. Озбиљније крчење Буковачке шуме почиње 70-тих година XIX века. Тиме су обезбедјена средства за калдрмисање Апатинске улице, Бајске улице, Главног сокака, Безданског пута... Некако у то време почиње формирање два од данас постојећа три, целовита парковска простора у граду. То су парк испред Жупаније и парк код Железницке станице. За то је нарочито заслужан тадашњи градоначелник Петар Вукичевић. Паркови се формирају постепено, током више година, уређењем стаза, постављањем клупа и садњом дрвећа. Бригу о сомборском зеленилу преузима др. Бењамин – Бене Чихаш, градоначелник Сомбора, пионир уношења бођоша у сомборске сокаке, који је прерано преминуо 1893. од последица туберкулозе, која је можда и била узрок великој пажњи, посвећеној градским перивојима. Отада започиње интензивна садња бођоша и наставја током неколико наредних десетлећа. Први ентузијасти нису могли ни претпоставити да ће ово дрво у будућим временима бити референца по којој ће град Сомбор постати надалеко познат. Што се парка испред Жупаније тиче, забележено је да је садња бођоша почела 1898. године. Почетком XX века интензивно се сади на Венцу. На Бајском сокаку такође, где су најпре извађени престарели платани. То време памти и парк испред Градске куће, простор који ће у будућности доживети потпуно крчење и калдрмисање.  

Данас Буковачке шуме више нема, док се Шикара простире на 16.50 хектара. Отприлике исто толико велика је Роковачка шума код старе кланице, подигнута после II светског рата, на ободима града, данас већ парк сума у склопу насеља Селенча. Та најурбанија градска четврт добила је 1975. свој парк. Иако је у Сомбору тешко разлучити где престају перивоји, а где почињу паркови, град се може похвалити са три уређена парка: градски, испред Жупаније; парк код железничке станице; и парк у Селенчи. Улице града краси готово осам хиљада стабала бођоша, али хлад исто тако чине и бројни платани, кестени, липе и јавори. Они су понос и заштитни знак Сомбора, два и по века урбанистицког планирања. А све је почело од парчета плодне земље, обиља воде... и неколицине мудрих глава.

Радно време:
Радним даном: od 8:00 до 17:00,
суботом од 8:00 до 12:00