360
Zastitnik gradjana

 

 www.difmoe.eu

 betlen

Резерват


FloraFaunaIstorijat



Gornje PodunavljeСпецијални резерват природе "Горње Подунавље" застићено је природно добро И категорије, које се простире уз леву обалу реке Дунав, од 1367. до 1433. км његовог тока. Део је великог ритског комплекса који се протеже и кроз суседне Мађарску и Хрватску и, посматрано у целини, представља једно од последњих великих поплавних подручја на тлу европског континента. Чине га два велика рита, Моношторски и Апатински, која заједно творе 19648 ха шума, ливада, бара и мочвара, укључујући саму реку Дунав и њене бројне меандре. Обимни мелиоративни радови предузети на исушивању земљишта у последња два века проузроковали су да се данашње подручје под утицајем плавних вода друге највеће европске реке сведе на уски појас уз Дунав, тако да данашње границе резервата представљају само остатак некада много распрострањенијих ритских екосистема на тлу Панонске низије. Изградњом одбрамбеног насипа 60 - тих година прошлог века још једном је драстично измењен водни режим у том подручју што је даље угрозило опстанак подунавских ритова. Тада су ти предели, ваљда последњи пут, избегли судбину да буду потпуно искрчени и претворени у обрадиво земљиште. Па ипак, захваљујући својој аутентичности, целовитости, као и задржаној изворности то природно добро данас ужива висок степен заштите.

Горње Подунавље налази се под јаким утицајем Дунава и његовог водног режима и управо то је узрок изузетног биодиверзитета овог подручја. Ако сте га икад посетили, морали сте уочити живот који буја око вас. Многе ретке и угрожене врсте нашле су ту уточиште, а вероватно зато што су и људске активности одувек биле ограничене, и задржале се до данас.


Gornje PodunavljeТу бележимо изузетно богатство орнитофауне у којој се истичу ретке врсте као што су орао белорепан (Халиаеетус албицилла) и црна рода (Цицониа нигра). Горње Подунавље насељава највећа популација европског јелена (Цервус елапхус) у нашој земљи, једна од последњих таквих у аутентичном ритском амбијенту. Такође, на подручју резервата очувана су нека од најбољих мрестилишта на 2857 км дугом току реке Дунав: Стари дунавац, Петреш, Сребреница и Стаклара. Густе, готово непроходне ритске шуме аутохтоних топола и врба данас су готово реликтног карактера. Кукурјак (Ерантхис хyемалис), ребратица (Хоттониа палустрис) и борак (Хиппурис вулгарис) неке су од најугроженијих врста које своје уточиште налазе на овим просторима.

Чињеница да Горње Подунавље насељава велики број ретких врста с једне стране храни нашу сујету али нас заправо опомиње и скреће пажњу на то да је судбина њиховог опстанка у нашим рукама.

Gornje Podunavlje Људи су одувек градили своје заједнице уз плодне речне алувијуме. Тако и овде. Човек од давнина настањује ово подручје и зато Горње Подунавље једино можемо посматрати у контексту садејства природе и цовека. Дунав, самим тим што представља извор живота за многе биљне и животињске форме, пружао је и пружа могућности човеку за бављењем разним делатностима, од којих је, нарочито у прошлости, зависио његов опстанак. Велика река је много тога дала човеку, а каткад знала још више да узме. Посматрајући географске карте, уочавамо да се Дунав током векова стално мешкољио, вероватно покушавајући пронаћи неки свој мир, идеалан ток. У том плесу по панонској равници човек је увек био његов верни пратилац. Управо због тога се временом и формирала посебна иконографија и култура живљења у Подунављу. Нека насеља, попут легендарног Бодрога, нашла су се на путу моћној реци и заувек нестала у њеним вировима. Друга, пак, и данас негују изворни фолклор и колорит Подунавља, као што су Бачки Брег, Бездан, Бачки Моноштор или Сонта. Савремено схватање заштите природе, које базира на принципима одрживости, претпоставља активну улогу људи, нарочито локалног становништва, које представља окосницу заштите и развоја природних добара. Јер, реч је о живом и активном процесу који подразумева својеврсно "откључавање" природе смањујући притисак који намеће експлоатација а окрећући се ка узгоју, заштити, туризму, едукацији и томе сличним формама.

Радно време:
Радним даном: 7:30 - 19:00,
суботом 7:30 - 13:00