360
Zastitnik gradjana

 

 www.difmoe.eu

 betlen

Untitled Document

КАРЛО БИЈЕЛИЦКИ (1813-1878)
ОСНИВАЧ ГРАДСКЕ БИБЛИОТЕКЕ У СОМБОРУ

 

Карло Бијелицки рођен је у Кули 20. марта 1813. године. Основну (тривијалну) школу и гимназију завршио је у родном месту а гиимназију у Врбасу. Године 1830. долази у Сомбор и запошљава се при Бачкој каналској управи као финансијски манипулант. На том месту остаје до 1851. године када прелази у Царску и краљевску среску финансијску управу у којој је дуго година био водећи финансијски службеник. Већ тада  je у својој приватној библиотеци имаo  преко 10.000 књига. Oпшти развој културно-просветног живота половином XIX века био је условљен унутрашњом и спољашњом политиком Аустрије. Централистичко-апсолутистичка власт будно је пратила рад свих културних удружења. Бахов апсолутизам настојао је да рад националних установа потчини што свестранијој контроли органа Министарства унутрашњих дела. У Бечу се 1849. године  оснива Удружење за ширење књига и брошура ради народног образовања. Оно је од почетка свог рада имало присталица у свим крајевима аустријске царевине, тако да је његово оснивање умногоме допринело учвршћивању друштвеног централизма после Револуције. Као велики љубитељ баштованства и виноградарства Карло Бијелицки,  у Аустриском календару за два гроша за 1857. годину, читајући чланак Трајање учења у пољопривреди видео је позив Управе удружења за ширење књига и брошура из Беча које се обраћало онима који нису равнодушни према духовном стању својих суграђана као и нижих слојева народа да се обрате поменутом Удружењу, чија је сврха да општинама упућује читаве збирке најодличнијих књига уз најповољнију цену и извесну количину малих списа сасвим бесплатно за ширење образовања и знања. Бијелицки се писмом од 16. децембра 1856. године обраћа Удружењу за ширење књига и брошура ради народног образовања  и нуди се за оснивача Читалачкког кружока у Сомбору са централом у Бечу, да би допринео проширивању народног образовања,  јер је  народу приступачно само минимално образовање основне школе, читање, понешто писања, мало рачунања и веронаука. Почетком фебруара 1857. године  Бијелицки је у Читалачки кружок учланио 35 (8 основних и 27 редовних) чланова. Управа Удружења за ширење књига и брошура ради народног образовања 13. марта 1857. године дозволила је Бијелицком да води новоосновани Кружок, и доставила му његове дужности. Бечко удружење је политиком оснивања и попуњавања књижног фонда Читалачког кружока настојало да утиче и усмерава формирање гледишта и ставова читалаца. Такав став Удружења за ширење књига и брошура ради народног образовања, Сомборци су на челу са Бијелицким оштро критиковали, те су га убрзо схватили као средство Бахове политике. Бијелицки је схватио да помоћу Бечког удружења неће моћи да оствари свој циљ – оснивање Општинске јавне библиотеке чије би књиге бесплатно користили најсиромашнији слојеви народа, него да му се за остварење те намере ваља ослонити  на локалне снаге и оснивање независног Удружења. Под утицајем просветитељских идеја, национално неопредељен у средини интензивног развоја национализма и грађанских националних политичких партија, Бијелицки се орјентисао на ваннационално и ванкласно народно просвећивање. Са својим пријатељима основао је Удружење за оснивање Општинске јавне библиотеке у Сомбору и предузео припреме за њено оснивање. Новоосновано Удружење је 31. октобра 1857. године  тражило одобрење Царског и краљевског Српско-банатског Државног намесништва у Темишвару за оснивање Општинске јавне библиотеке. Током 1858. године Бијелицки је извршио  све неопходне припреме и направио нацрт Статута, да би на његову иницијативу 2. јануара 1859. године била одржана  I Генерална скупштина Удружења за оснивање Општинске јавне библиотеке у Сомбору. Готово у исто време када је припремао нацрт Статута Општинске јавне библиотеке, Бијелицки је превео и један од два сачувана превода Устава Српске читаонице, основане 1845. године. За 20 година рада у Библиотеци, као њен оснивач, секретар и библиотекар, Бијелицки је успео да оформи фонд  од готово 23.000 књига. Да би омогућио увид у фонд, с времена на време је штампао Катлоге у којима је давао и преглед дародаваца и дарованих књига, изводе из Статута, важнија решења Генералних скупштина, списак чланова Управе и стање књижног фонда. Од почетка свог рада у Библиотеци Бијелицки је пропагирао   учлањивање лепог пола, госпођа и госпођица, које до тада нису учествовале у јавном и културном животу. Као страстан библиофил и добар библиотекар строго је водио рачуна о стању и чувању књижног фонда. Поред давања признања за неуморан и несебичан рад на оснивању Библиотеке од стране локалних органа власти, Бијелицки је добио и признање од Удружења за оснивање Општинске јавне библиотеке у Сомбору, које му је на својој IV Генералној скупштини јавно изразило захвалност, а један од утемељивача Удружења, доктор Мориц Шпицер, захтевао је да се оснивач и пословођа Библиотеке наслика, и да тај портрет остане за вечиту успомену изложен у просторијама Општинске јавне библиотеке. Портретје насликао академски сликар Рихард Пухта, а свечано је откривен на V Генералној скупштини одржаној 17. априла 1864. године. Бијелицки већ следеће, 1865. године, даје оставку на све функције које је обављао у Библиотеци од њеног оснивања, aли његову оставку Скупштина није прихватила. Оженио се 5. новембра 1866. године Маријом Будаи. Седамдесетих година Бијелицки  ради  и на месту главног књиговође Сомборске штедионице, основане 1868. године. На Скупштини одржаној 1874. године, Бијелицки због службене заузетости и болести даје оставке на места секретара и библиoтекара, али и даље ради на дужностима пословође и рачуновође. До краја живота остао је веран својим хуманистичко-просветитељским и аполитичким схватањима. Карло Бијелицки је умро  16. фебруара 1878. године. Сахрањен је на Великом католичком гробљу у Сомбору два дана касније.

 

Радно време:
Радним даном: od 7:30 до 19:00,
суботом од 7:30 до 13:00