360
Zastitnik gradjana

 

 www.difmoe.eu

 betlen

Просвета


Сомбор је у 18. веку значајно културно и просветно упориште, "луча микроркозма" свем раздвојеном српству, које се губитком своје државе нашло у двема туђим, њему тако ненаклоњеним царевинама - аустријској (потоњој аустроугарској) и отоманској. Међу још неколико градова у Војводини са статусом слободних краљевских градова, стеченим половином 18. века, Сомбор се издваја културном и просветном традицијом, оформљеним грађанским слојем Срба чији се синови већ тада школују по универзитетима у Европи, да би се после вратили у родни град и ширили просвету и културу, оснивали школе и  подузимали читав низ просветитељских и културних послова судбоносних за српски народ и његов опстанак на ветрометини између католицизма и ислама. Као особено духовно средиште зрачиће Сомбор на овом панонском простору све док му ту улогу не буду преузела адмистративно одређена средишта. У историји српске просвете осигурао је себи место града у коме је основана најстарија српска школа за стручно оспособљавање учитеља. Чињеница да је она једина од три истовремено основане школе одржала континуитет до данашњих дана, пролазећи сложен пут преображаја, даје јој право на атрибут сасвим пионирског подухвата у нашој просветној повесници. Њен оснивач Аврам Мразовић, син сомборског свештеника Георгија, просветитељ и хуманиста, као и писац и преводилац класицистичког – просветитељског манира, уврстио се са још двојицом знаментих просветитеља тога доба - Стефаном Вујановском и Т. Јанковићем Миријевским - у пионире модерне епохе у српском школству. Норма спада у оне изузетне заводе који својим значајем премашују оквире првобитне професионалне намене. У доба када је основана, па кроз наредне векове свог деловања, наравно у новим институционалним облицима, та школа је била Србима "јединствен национални институт за подизање свесне српске интелигенције". У њој су предавали и њу су похађали знаменити људи наше културне историје с краја 18. и током 19. и 20. века. За њу је нераздвојно везана културна историја нашега народа. У 18. веку развијају Срби у Угарској своју грађанску културу која се надахњује Европом, али и Европи даје свој духовни допринос. Непроцењив је значај за српску културу што је на овим панонским просторима већ тада дошло до синтезе нашег духовног бића са духом западне цивилизације, а то су управо омогућили наши писци просветитељи. Наш народ није дошао у Аустрију са Чарнојевићима и пре њих само као необразован пук, већ са изграђеном духовношћу сроднијом нама блиској византијској цивилизацији којој и сама Европа много дугује. Захваљујући тој чињеници премостили смо даљину између патријархално феудалне свести и модерне Европе.

Важнији датуми :
 - Године 1717. основана прва православна основна школа у Сомбору;
 - Године 1756. у Сомбору рођен Аврам Мразовић, оснивач "Норме" - прве школе за образовање учитеља на словенском Југу; 
 - Године 1778. 1. маја почела са радом Мразовићева "Норма";
 - Године 1794. штампано прво издање Мразовићевог Руководства за словенку граматику;
 - Године 1799. Први превод Робинсона Крусоа на српски језик - превео Николај Лазаревић, Мразовићев ученик и бивши наставник нормалних школа;
 - Године 1812. основана Српска препарандија у Сент-Андреји;
 - Године 1816. пресељена Српска препарандија из Сент -Андреје у Сомбор;
 - Године 1817. основана библиотека  Учитељске школе у Сомбору; школска библиотека "Краљевског педагогијума народа илирског" основана је  Царским         декретом. Сачуван је Каталог библиотеке из 1832. године у који су уписана имена првих прилагача;
 - Године 1821. штампано Мразовићево Руководство к  словенском краснорјечју;
 - Године 1848. српски језик постаје језик администације (после латинског до 1844. и мађарског до 1848. године);
 - Године 1863. на месту старе, подигнута данашња зграда Норме;
 - Године 1866. у Сомбору излази " Школски лист", први педагошки часопис на српском језику са додатком за децу  "Пријатељ српске младежи";
 - Године 1871. школовање продужено на три године; почело учење природних наука; одобрено школовање и ученицама;
 - Године 1895. подигнута нова школска зграда - здање партијарха Георгија Бранковића;
 - Године 1920. вероисповедна  Учитељска школа у Сомбору постаје Државна учитељска школа;
 - Године 1963. изграђена спомен - школа са вежбаоницом и домом ученика (данашња зграда Факултета);
 - Године 1973. основана Педагошка академија у Сомбору - виша школа за образовање наставника разредне наставе;
 - Године  1978. одржан Међународни научни симпозијум поводом 200 година образовања учитеља у Сомбору; објављена књига: Савремене концепције и     перспективе обазовања наставника;  објављена књига: 200 година образовања учитеља у Сомбору; одржан Сабор учитеља;
 - Године 1980. Педагошка академија постаје чланица Универзитета у Новом Саду;
 - Године 1989. Универзитет у Новом Саду предложио модел високошколског образовања учитеља у Војводини;
 - Године 1990. Скупштина општине Сомбор дала сагласност на Елаборат о оснивању Учитељског факултета у Сомбору;
 - Године 1993. 1. јула основан Учитељски факултет у Сомбору;
 - Године 1993. 10. октобра почиње са радом Учитељски факултет.

Радно време:
Радним даном: od 8:00 до 17:00,
суботом од 8:00 до 12:00