360
Zastitnik gradjana

 

 www.difmoe.eu

 betlen

Сликарски сокак


Arsenije Vujić

Сомбор се решио исламског иконоклазма 12. септембра 1687. и природно је, стога, што су хришћани похрлили да надокнаде изгубљено.
До чувеног патента патријарха Арсенија Четвртог Јовановића Шакабенте, четрдесетих година осамнаестог века, када је забрањен рад "неискусним богомазима", а предност дата школованим сликарима из сремскокарловачке школе Украјинаца Јова Василијевича и Василија Романовича.
Зографи сликаху љупке иконице за потребе народне.
Зографи, углавном, долажаху са југа, са тромеђа Македоније, Грчке и Бугарске или Македоније, Грчке и Албаније. Сликарство углавном чува стилске карактеристике византијске уметности, али показује, осим народних мотива, и обележја западне уметности.
Зографи, ипак,  трајаху кроз цео осамнаести век, а понегде и до прве половине деветнаестог.
Посебно место заузимају чувене иконе на стаклу, с нотом фолклорне уметности заједничке балканским народима под турском управом, и стаклене подлоге, импорта из Немачке. Ове иконе биле су распрострањене на ширем подручју Карловачке митрополије.
Сомборска радионица, Мојсеј Поповић, Богородица са Христом и Св Јованом Претечом, око 1760 , икона на стаклу 65x47 цм стр. 18
Икона Богородице са дететом, рад Арсенија Вујића из 1796. године (уље на платну, 85x55 цм) – илустрација.


БАРОК


Matija Hanis

Сомбор постаде слободан краљевски град 1749. године. Од тада бележимо његов нагли процват и много живљу уметничку активност.
Године 1771. склопљен је уговор са Теодором Крачуном, Јованом Исаиловићем и Лазаром Сердановићем о сликању иконостаса цркве Св. Великомученика Георгија. Крачун, један од највећих српских барокних сликара, био је главни мајстор посла што је укључивало, осим иконостаса, још и осликавање певница, предикаоницу, архијерејски трон, Христов гроб и две празничне и једну храмовну икону. Шездесетих година деветнаестог века иконостас је замењен новим који је насликао Павле Симић, а стари је изгорео у Кули 1942. године.
У фрањевачкој цркви Св. Тројства деловао је осијечки сликар паул Кроноветер. Најзначајнији његов рад у цркви је олтарска икона Св. Тројства (1784), намењена централном главном олтару. У истој цркви налази се олтарска пала Св. Фрања добија стигмате.
Лепо барокно распеће Матије Ханиша, Чеха који је радио у Осијеку и Сомбору, крај 18. века - илустрација уље на платну, 184,5x126 цм


КЛАСИЦИЗАМ

Avram Mrazović

Доба просвећености у Сомбору поче лета 1778. када би отворена "Норма" за оспособљавање српских учитеља.
Павел Ђурковић, поборник рационализма и јозефинизма, сликар многих иконостаса и портрета (можда најславнији од свих је портрет кнеза Милоша са турбаном) наслика иконостас у цркви Св. Јована 1809. године и портрете Јустинијана Јовановића (1820) и Аврама Коњовића (1822) и многе друге.
Највећи сликар српског класицизма, Арсеније Теодоровић, наслика два портрета професора учитељске школе која беше наручилац. И то портрете Аврама Мразовића и Уроша Несторовића.
Арсеније Теодоровић, Аврам Мразовић, оснивач најстаријег завода за образовање учитеља у Срба, уље на платну 70x53 цм, 1820.


ГРАЂАНСКА УМЕТНОСТ - БИДЕРМАЈЕР, РОМАТНИЗАМ

Sveti Đorđe

Током деветнаестог века ојачала је грађанска класа која је била најпоузданији наручилац сликарских радова, те није било скоро ниједне породице међу грађанима сомборским која није имала портрете, велике, средње и мале.
Родио се бидермајер, угодан, удобан, грађански солидан, што се да видети по портретима којих има у изобиљу.
Али прво споменимо ново украшавање цркве Св. Великомученика Георгија које је извео Павле Симић из Новог Сада од 1869-1874. године. Иницијатор обнове храма био је млади свештеник Георгије Бранковић, потоњи патријарх српски, иначе, велики заштитник уметности и књижевности и један од зачетника историјско-декоративне концепције у уметности. Симићев рад својом монументалношћу и ефектним кулисама антиципира црквено сликарство Уроша Предића и Паје Јовановића.
Симићев долазак у Сомбор прокоментарисан је као прворазредни догађај: "Други дан Божића учинила је општина наша уговор са искусним академическим сликаром из Новог Сада, господином Симићем, који ће Саборну цркву нашу украсити"...
Ређали су се уметници мање и више успешни у свом послу, у зависности од положаја и материјалне могућности наручилаца.
Павле Симић, Свети Георгије, уље на дрвету, 200x120 цм.


ДВАДЕСЕТИ ВЕК - МОДЕРНА УМЕТНОСТ

Arpad Juhas

На прелому столећа, у зони бел епок, некима се учини да су ратови прошлост и да ће мир трајати најмање цео миленијум.
За прославу великог Миленијума доласка Мађара у дунавске крајеве, Ференц Ајзенхут из Бачке Паланке наслика слику "Битка код Сенте" (7X4 м, највећа слика у техници уље на платну у Југославији). Слика је наручена 1896. године, а 1898. постављена у Свечаној сали садашње СО Сомбор. У маниру који је подразумевао натуралистички приказ униформи, оружја, сукоба и епохе, овај рад је сасвим у току историјског жанра с краја деветнаестог века. У овој знаменитој бици аустријске царске војске и Османлија учествовало је 500 Сомбораца.
Споменимо и још неке важније мађарске сликаре из Сомбора:
Арпад Јухас, сликар предела, школован у Пешти,
Лајош Хушвет, сликар Војводине, предела, људи, животиња,
Петер Калман, сликар жанр сцена и типова из свакодневног живота, наставио врло плодну каријеру у Минхену.
Ференц Ајзенхут, Битка код Сенте, уље на платну, 700x400 цм, 1896.
Арпад Јухас, Аутопортрет, уље на картону, 46x35 цм, 1914.

Bitka kod Sente

Joca LaloševićГодине 1910. организовала је Добротворна задруга Српкиња Сомборкиња, под високим покровитељством Његове светости Лукијана, патријарха српског, "Прву српску уметничка сликарску и вајарску изложбу" на којој су приказани радови: 90 слика 18 сликара ( Риста и Бета Вукановић, Боривоје Стевановић, Љубомир Ивановић, Марко Мурат, Урош Предић, Паја Јовановић, Петар Почек, Стеван Алексић, Бора Стевановић, Васа Ешкићевић, Јосиф Лалић и други) и 23 скулптуре вајара Ђорђа Јовановића, Симеона Роксандића и Јована Коњарека. Изложба је била прворазредни културни, уметнички али и национални догађај.
У каталогу представљених радова пише:
"Ову изложбу приређује ДОБРОТВОРНА ЗАДРУГА СРПКИЊА СОМБОРКИЊА под покровитељством Њ.СВ. ЛУКИЈАНА БОГДАНОВИЋА патријарха српског, под почасним председништвом W. ПРЕОСВЕШТЕНСТВА МИТРОФАНА ШЕВИЋА епископа бачког, АНТОНИЈА ХАЏИЈА председника "Матице српске", ЛАЗЕ ДУНЂЕРСКОГ велепоседника, МИЛАНА пл. ЗАКЕ великог жупана у миру и Др. ЈОВАНА ЛАЛОШЕВИЋА судца кр. курије, а уз пријатељско суделовање Друштва Српских уметника "Лада".
Урош Предић, Портрет Јоце Лалошевића, друштвено-политички и културни радник, адвокат, један од организатора изложбе из 1910. године.
Период између два светска рата Сомбор, у сликарском смислу, обележавају двојица уметника који ће равницу Војводине и карактеристичан штимунг овог поднебља повезати са доминирајућим уметничким покретима Европе.
Иван Радовић, сликар аутентичног стила блиског наивном схватању, инспирисан народним тканинама, иконама на стаклу и шарама са ускршњих јаја, али и "париској школи" од Матиса до Бонара, живео је у Сомбору од 1922. до 1927. године.
Милан Коњовић, од постимпресионистичких, сезановских, кубистичко-конструктивистичких покушаја долази до свог аутентичног израза у колористичком експресионизму коме ће бити веран до смрти.
После Другог светског рата отворен је Градски музеј, а 1961. године и Ликовна галерија, који дају велики допринос очувању и представљању уметности у Сомбору и околини.


ГАЛЕРИЈА "МИЛАН КОЊОВИЋ" У СОМБОРУ

Године 1966. отворена је Галерија са именом Милана Коњовића (Сомбор 1898 - Сомбор 1993), сликара, који спада у сам врх српске и југословенске модерне и који својим изложбама већ тридесетих година прошлог века афирмисао у Паризу.


Moj Atelje, ulje na platnu

У Галерији "Милан Коњовић" се од њеног отварања, 1966. године, хронолошким поставкама и тематским изложбама презентују дела Милана Коњовића , која је уметник даровао свом родном граду. Донација која је првобитно садржала 500 дела (уља, пастела, акварела, темпера, цртежа и једну таписерију, насталих од 1913. до 1963), перманентним новим поклонима Милана Коњовића више је него удвостручена (данас садржи 1060 уметникових радова и даје репрезентативни пресек кроз његово укупно стваралаштво, од 1913. до 1990, када је са 92 године престао да слика).
Тај богати фонд омогућава динамижну и разноврсну изложбену активност, како у самој Галерији, тако и у другим срединама. У свом изложбеном простору Галерија је до сада остварила 59 изузетно запажених презентација (11 хронолошких поставки, свака са око 150 експоната и 48 тематских изложби). У сарадњи са сродним установама, у другим срединама је било 140 изложби Милана Коњовића , међу којима и оне антологијске у Будимпешти (1971. г.), Прагу (1973. г.), Паризу, Гранд Палаис (1985. г.) и Москви (1987. г.), на којима су, при најстрожој селекцији доминирали радови из колекције Галерије "Милан Коњовић".
Галерија "Милан Коњовић" је центар за сакупљање, обраду и изучавање документационе грађе о уметничкој личности Милана Коњовића , те располаже богатом хемеротеком, фототеком, филмотеком и великим бројем видео-записа. Издавањем монографија о великом сликару и штампањем каталога изложби (6 монографија, 61 каталог и 1 зборник), као и графичких мапа и листова, постера, плаката и репродукција у боји, Галерија је развила и разгранату издавачку делатност.

"Ликовна јесен", манифестација (1961-1972) и установа и манифестација (1972-1996) окупљала је на годишњим изложбама сликарства и тријеналима цртежа најистакнутије уметнике СФРЈ. Откупљени радови представљају један од најугледнијих фондова у земљи. У Галерији Градског музеја налази се стална изложба најзначајнијих слика из збирке (Зора Петровић, Марко Челебоновић, Мића Поповић, Фердинанд Кулмер, Едо Муртић, Бранко - Фило Филиповић, Владимир Величковић, Борис Јесих, Милета Продановић и други).
Сликарски сокак, срећом, не завршава слепим зидом.
У Сомбору делују уметници свих генерација, који су својим радом изашли из локалног значаја:
Сава и Драган Стојков, Павле Блесић, Зоран Стошић Врањски, Душан Машић, Владимир Спасић и други.

Dragan Rakic - Iz ciklusa kruzno-kvadratno
Драган Ракић ( члан уметничке асоцијације Апсолутно),
ИЗ ЦИКЛУСА КРУЖНО-КВАДРАТНО, комбинована техника, 41x41цм и 43x43цм.

Радно време:
Радним даном: 7:30 - 19:00,
суботом 7:30 - 13:00