360
Zastitnik gradjana

 

 www.difmoe.eu

 betlen

Лаза Костић


Laza Kostic

Др ЛАЗАР-ЛАЗА КОСТИЋ (Ковиљ, 12. фебруар 1841 – Беч, 9. децембар 1909), књижевник, публициста, филозоф, политичар. Правне науке свршио је на Универзитету у Пешти 1864, где је две године доцније докторирао. Истакнути припадник Уједињене омладине српске и члан Милетићеве Српске народне слободоумне странке, улази рано у политички живот војвођанских Срба. Посланик је на Народно-црквеном и у Угарском сабору (1873). На Берлинском конгресу 1878. приватни је секретар Јована Ристића, а 1880. секретар српског посланства у Петровграду. Од 1880. до 1891. држављанин је две српске земље, Србије и Црне Горе. Женидбом са богаташицом  Јулијаном-Јулчом Паланачки у септембру 1895. постао је грађанин Сомбора и у њему ће провести остатак живота. У Сомбору је настао његов халуцинантни ноћник, Дневник снова, и испевана славна песма српске књижевности, покајанка Santa Maria della Salute.

Др ЛАЗАР-ЛАЗА КОСТИЋ (Ковиљ, 12. фебруар 1841 – Беч, 9. децембар 1909), књижевник, публициста, филозоф, политичар. Правне науке свршио је на Универзитету у Пешти 1864, где је две године доцније докторирао. Истакнути припадник Уједињене омладине српске и члан Милетићеве Српске народне слободоумне странке, улази рано у политички живот војвођанских Срба. Посланик је на Народно-црквеном и у Угарском сабору (1873). На Берлинском конгресу 1878. приватни је секретар Јована Ристића, а 1880. секретар српског посланства у Петровграду. Од 1880. до 1891. држављанин је две српске земље, Србије и Црне Горе. Женидбом са богаташицом  Јулијаном-Јулчом Паланачки у септембру 1895. постао је грађанин Сомбора и у њему ће провести остатак живота. У Сомбору је настао његов халуцинантни ноћник, Дневник снова, и испевана славна песма српске књижевности, покајанкаНајизразитији песник високог српског романтизма, Костић је за живота објавио три књиге песама : Песме, 1873,1874. и 1909. Трагед и комедиограф, написао је две историјске драме, Максима Црнојевића (1866) и Перу Сегединца (1882), и две комедије, Гордану (1889) и Окупацију (написана на немачком 1878/79, објављена је први пут 1977). Своје филозофске и естетичке идеје изложио је у расправама : Основа лепоме у свему с особитим обзиром на српске народне песме (1880) и Основно начело (1884). У књизи О Јовану Јовановићу Змају (Змајови), његову певању, мишљењу и писању, и његову добу (1902), сем луцидне анализе Змајева певања, дао је живу слику романтичарске епохе и развио раније поставке о укрштају поезије и филозофије у особену теорију уметничке инспирације. Зналац класичних и модерних језика, преводио је Хомера, Шекспира, Булвера, Хајнеа, Киша и Дернбурга.

Радивој Стоканов

Радно време:
Радним даном: 7:30 - 19:00,
суботом 7:30 - 13:00