360
Zastitnik gradjana

 

 www.difmoe.eu

 betlen

Вељко Петровић


(Сомбор, 23. јануар / 4. фебруар 1884 - Београд, 27. јул 1967)

Veljko PetrovicКњижевник. Свршио је гимназију у Сомбору, па је учио права у Будимпешти. 1906, пошто је апсолвирао, ступио је у уредништво загребачког "Србобрана". 1908. прешао је у Сремску Митровицу за уредника "Слободе", а 1909. у сарајевску "Српску ријеч". 1912. емигрирао је у Београд и радио је као ратни дописник за новосадски "Браник" и за сарајевски "Народ". 1914-1915. био је у штабу Моравске дивизије ИИ позива, док није позван у нишки Југословенски одбор за једног од уредника "Савремених питања". Прешавши Албанију упућен је у Женеву, у новинарски пропагандистички биро, где је радио до 1918. на штампи и публикацијама  односно Угарске и Мађара. 1918. изабран је за члана Југословенског одбора. 1919. именован је за референта у одсеку Министарства просвете за Бачку, Банат и Барању у Новом Саду, а 1920. премештен је у Министарство у Београд. 1921-1923. био је шеф министрова Кабинета, па референт у Уметничком одељењу, а од 1925. инспектор је у истом Министарству.

Петровић је почео да сарађује још 1903. у "Новом Србобрану", пишући политичке чланке, козерије, дописе и преводећи приче. Од 1905. почео је да објављује стихове, приче и књижевне чланке и белешке у "Бранковом колу", "Српском књижевном гласнику", "Делу", "Савременику", "Новој искри", "Босанској вили" и "Словенском југу". 1912. издао је свеску "Родољубиве песме", а 1914. књигу песама "На прагу". Исте године спремио је био две књиге приповедака за издања Матице српске и "Напретка", али је у рату и рукопис пропао. Тек 1920. почео је да штампа избор својих новела, у књигама: "Буња и други из Раванграда", предратна причања, дванаест приповедака (1921), "Померене савести", десет приповедака (1922), "Три приповетке" (1922), "Искушење", петнаест приповедака (1924). 1925. издала је Српска књижевна задруга избор из Петровићевих новела (Приповетке). Петровић је написао до сада око сто приповедака, и велик број чланака из књижевности и уметности у "Политици", "Летопису" итд. Петровић је уредио "Албум војвођанске уметности" о стогодишњици Матице српске и написао у њему преглед српске уметности од краја 17. до 20. века.
На главној скупштини Читаонице у децембру 1933. године изабран је "ради заслуга у националном и културном погледу" за њеног почасног члана.



СРПСКА ЗЕМЉА

 

Ово је земља бурјана и драча,

ово је земља подлих сунцокрета,

ово је земља пијанки и плача

и легло врапца који ниско лета.

Ово је земља бурјана и драча.

 

Ово је земља гнојна, здрава, јака

ал' на њој само штир високо ђико.

Ово је земља чмалих пупољака,

плодове чије не окуси нико.

Ово је земља гнојна, здрава, јака.

 

Ово је земља каснога цветања,

ово је земља мразева прерани',

ово је земља где се много сања,

а бербу мисли туча потамни.

Ово је земља каснога цветања.

 

Ово је земља отрована крви,

корење гдено крепког дуба труне,

орлови гину а благују црви,

где се ил' кади ил' паклено куне.

Ово је земља отрована крви.

 

Ово је земља проклета, ал' моја;

маћеха моја, моја мати драга;

о ја те мрзим, јер те нико ко ја

не љуби тако, моја мати драга!

О, ти си земља проклета, ал' моја!

 

А ја сам твоје пасторче што гори

и силне жуди распињу му прса,

и што се слепо нада новој зори,

и чека славу новога ускрса.

О, ја сам твоје пасторче што гори

 

да своја крила размане; и смело,

титанском снагом и уздањем, хоће

светлости праве да досегне врело

и да ти пружи с даљњег грма воће.

О, ја сам твоје пасторче што гори.

 

Ал' чујем глас твој. Он ме натраг зове.

И ја се враћам с несвршена дела.

У шупљих груди шупље носим снове,

скрхан и јадан; ал' тако си хтела,

јер ја чух глас твој, где ме натраг зове.

 

И ја се враћам опљачкане круне,

да вучем крст свој без ропца и плача.

Гушим се, гушим, а снага ми труне;

постајем храном бурјана и драча,

постајем храном бурјана и драча.

 

1906.



Радно време:
Радним даном: od 8:00 до 17:00,
суботом од 8:00 до 12:00