360
Zastitnik gradjana

 

 www.difmoe.eu

 betlen


Трагови

23.07.1893.

Одржано је ПРВО ТЕНИСКО ПРВЕНСТВО СОМБОРА, на коме је прво место освојио Иштван Бајшаји. Касније ће тенис прославити сомборски спорт у целини, да би се 30-тих година 20. века играо на 10 игралишта на којима су, а и шире, неприкосновени били Александар Мајер, Филип Максимовић, браћа Парчетић Јосип, Карло и Михајло, те Борислав Грађански, исто тако добар играч стоног тениса. Они су, уз остало, три године узастопно 1932/34, освојили престижни "Ерлтов пехар", који им је припао у трајно власништво.

24.07.1750.

Уз велике церемоније и свечаности, постављен је камен темељац за градњу жупанијске зграде. Камен и радове је благословио сомборски гвардијан и управитељ жупе Антон Дежевић, а у присуству Франца де Редла, управника коморских добара, Павла Гардоција, коморског надзорника, Мартина Парчетића, првог великог бирова сомборског и др. У темељ је стављен делић јерусалимског крста са другим реликвијама, два сребрна новчића и један златник. Међутим, ни до данас се не може тачно одредити која је то зграда била или је требало да буде јер су, по свему судећи, фрањевци онемогућили њезину даљу градњу да се не мешају "умилни звуци недељне мисе са звекетом ланаца жупанијских робијаша" јер је градилиште изгледа било преко пута цркве Пресветог тројства.

24.07.1789.

Потписан је пројекат за градњу чувеног сомборског здања ПАКАО, како га је народ прозвао. Зграда је имала седам прозора којима су одговарали подрумски прозори, а на средини зграде су се налазила подрумска врата. Све ово је било из разлога што је сутерен у градњи, у међувремену постао подрум јер је касније читав овај терен насипањем био подигнут за један метар. Зграда је порушена 1977. како би на њезином месту се ослободио простор за градњу новог дела хотела "Слобода".

25.07.1752.

Управник царских и краљевских добара у Бачкој и Срему и тајни царски саветник, гроф Франц де Редл свечано уручује Стапарцима гарантно писмо да више никада неће бити узнемиравани и покретани са овог места. Наиме, ова гаранција им се даје јер су те исте године преци данашњих Стапараца силом пресељени овамо из својих ранијих станишта Вранешево и Бокченовићи.

27.07.1779.

Рођен је у сомборским салашима званим Источна Градина ВАСИЛИЈЕ КОВАЧИЋ, који се након филозофских наука у Пожуну и свршене богословије у Ср. Карловцима, враћа у Сомбор, да би овде оставио посебно дубок траг у његовој просветној баштини. На размеђи 17. и 18. века он ће овде основати и водити приватну Граматикалну латинску школу, познатију као Мала гимназија, за ученике без обзира на вероисповест. Залажући се за материјално унапређење школства увођењем трећег таса у црквама, долази у сукоб са црквеним властима и бива премештен у Мол, а у исто време је и сегедински окружни прота. У Сомбор се враћа 1830. на место као окружни прота учествујући у стварању Српске читаонице, али и важним преговорима за спас Сомбора, како са српском војском тако и са Мађарима, у буни 1848/49, да би до краја живота био управитељ и учитељске школе. Умро је 20. септембра 1857. у Сомбору, где је и сахрањен.

27.07.1856.

Завршена је градња преводнице на Дунаву, чиме је улаз у Францов канал премештен из Бачког Моноштора у Бездан јер је ранији улаз Дунав наносима затворио. Према пројекту Ференца Михалика, овим је каналом омогућена пловидба бродова дужине до 62 м и газом до два метра. Био је то први објекат те врсте у Европи грађен бетоном. Новина је била и то што је на самом градилишту подигнута фабрика бетона који је гвозденим сандуцима спуштан на дно и тамо отварањем полаган. То је утицало на појефтињење градње, али и знатижељу стручњака Европе који су све то помно пратили. На преводницу је постављена спомен плоча, рад вајара Антала Герендија.

27.07.1868.

У Сомбору је почела са радом СОМБОРСКА ШТЕДИОНИЦА, под председништвом адвоката Јожефа Бартала, са капиталом прикупљеним од продаје акција вредних 30.000 форинти, које је откупило 126 акционара. Управни одбор је чинило 12 чланова, главни књиговођа је био Карло Бијелицки, потоњи оснивач Градске библиотеке сомборске. Установа је изузетно добро пословала и врло брзо постала најјача у Бачкој са капиталом од 4,6 милиона форинти, који је три пута премашивао капитал најснажније банке - Централног кредитног завода, остваривши за 25 година промет од преко 200 милиона форинти.

28.07.1818.

У барањском селу Бан, рођен је ЂОРЂЕ СТЕФАНОВИЋ КОЈАНОВ, родоначелник песничке лозе Стефановић јер ће се тиме бавити и син му Владислав и кћерка Софија. Завршивши филозофске науке у Пешти, као питомац Текелијанума, а потом и богословију у Ср. Карловцима, враћа се у Сомбор на место катихете, да би ускоро ступио у свештеничко звање. Време Мађарске буне 1848/49. провео је као професор у шабачкој Гимназији. Умро је 8. фебруара 1883. године негован од супруге Љубице и кћерке Софије, учитељице у Каћу, где је и сахрањен.

 

Радно време:
Радним даном: od 8:00 до 17:00,
суботом од 8:00 до 12:00