360
Zastitnik gradjana

 

 www.difmoe.eu

 betlen


Трагови

24.11.1959.

Решењем Народног одбора општине Сомбор, основано је ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА КОМУНАЛНУ И ПРИВРЕДНУ ИЗГРАДЊУ СОМБОР, у коме је просторно и урбанистичко планирање било у самом зачетку и то не само у сомборској општини, него и целој тадањој Југославији. На тим темељи се Јавно комунално предузеће “Урбанизам”. Међутим, посредно, оно је засновано и на дугој и доброј традицији урбаног уређења града. Наиме, до сада је изглед Сомбора обликовало пет урбанистичких планова из различитих времена; 1771, 1783, 1872, 1964. и 1984, али основа његова, његов рустикални Венац, о коме је велики маестро Милан Коњовић читаву оду испевао, у својим основама лежи на урбаној оставштини Турака, од којих је готово нимало остало трагова матријалне културе.

25.11.1882.

Одржана је велика свечаност којом је предата на употребу зграда НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА, грађеног од деоничарског друштва на челу са Семза Јулијем, велепоседником. Настала као класицистичка грађевина, бројним преправкама кроз време, од којих је последња и најдетаљнија била 1982, зграда ће попримити обележје еклектизма. Унутрашњост камерног стила, уметнички осликана таваница, 324 седишта у партеру и балкону, као и у добро естетски обликованим ложама, омогућава удобност гледаоцима, а пространа и функционална покретна позорница, врхунске глумачке креације. Све је то допринело да ово здање буде уведено у регистар културних добара од великог значаја.

25.11.1900.

Одржана је седница Професорског збора Учитељске школе на којој је дата сагласност за оснивање ДРУЖИНЕ “НАТОШЕВИЋ”, која је имала за циљ: “Да у време слободно од школског рада узајамним обавештавањем и вежбањем развија и унапређује умне и физичке силе својих чланова, упућујући их нарочито у домо и родољубивим мислима и осећањима”. Међутим, имајући лоше искуство у раду претходне школске Дружине “Венац”, Збор је донео одлуку да повереник, који ће у име Збора пратити рад Дружине, буде професор Јован Поповић, који ће ову дужност обављати све до свог упокоја 1906. Дружина је радила до почетка Другог светског рата када је забрањена, да би се након рата поново активирала, али је убрзо заувек престала са радом.

25.11.1907.

Сомборац Љубомир Бикар, личност врло особене биографије који се 1892. одселио у Руму, писмено тражи од Српске православне црквене општине да му дозволи да преуреди магацинске просторије куће др Пере Стојаковића, како би у њима својим биоскопом “Едисон” приказивао “живе слике”; новину са којом су се, иначе, Сомборци већ упознали. Он се обавезује да створи пристојан амбијент, који би касније остао на располагању власнику. Међутим, иако је Црквена општина дала сагласност, брзо ће доћи до разних неспоразума, али без обзира на све то остаје да је Љубомир Бикар први у Сомбору оспособио наменске просторије у којима је с пролећа 1907. приказивао филмове.

 

Радно време:
Радним даном: 7:30 - 19:00,
суботом 7:30 - 13:00