360
Zastitnik gradjana

 

 www.difmoe.eu

 betlen


Трагови

23.03.1735.

Отворен је тестамент ЈОВАНА БРАНКОВИЋА, првог капетана војничке вароши Сомбор, који је преминуо крајем претходне године. У опоруци, којој је тутор била удова Марија, рођена Костић, поред осталог стоји да је покојник поседовао кућу у “сомборском шанцу” и једну у милетићком атару, посебну башту, па још једну кућу у шанцу која је служила и као кафана, салаш у кулском атару и још један срушен крај Сомбора. Уз попис покретне и непокретне имовине, наведена су и дуговања преминулог, при чему је најинтересантнији податак да, поред осталих, дугује и извесном Илији Јеврејину 91 форинту, што је прво помињање житеља ове народности у Сомбору.

24.03.1845.

На таласу просвећеног апсолутизма који је, са закашњењем са запада, запљуснуо и ове просторе, основана је СОМБОРСКА СРПСКА ЧИТАОНИЦА, као друго читалиште у Срба уопште, а свакако једно од најзнаменитијих у културном и политичком животу војвођанских Срба, мада су се од овог потоњег ограђивали. Наиме, њезина 72 основатеља у тада донесеном Уставу, који је садржавао 15 чланова, записали су да …Ова српска читаоница има се сматрати као место састанка једног у љубавном и пријатељском споразумљењу склопљеног друштва…не имајући никаквих политичких намера…, а од сваког члана, било да је основни или редовни, тражило се …да је примереног владања, и да му је поштење, доброта и правичност његова осведочена. Првим председником изабран је Аврам Максимовић, прота сомборски и писац прве књиге о пчеларству у Срба.

25.03.1801.

Између Српске православне црквене општине и Аврама Манојловића, сликара из Новог Сада, склопљен је уговор о припреми иконостаса у Малој православној цркви, који ће нешто касније осликати Павел Ђурковић, малер из Баје. Мајстор је уговором обавезан да у року од две године изради билдхауерај, црквену трпезу и Христов гроб, за шта ће му Црквена општина, коју заступају Јован Мразовић и Јанош Мађар, исплатити 2.500 форинти

25.03.1830.

У Кулпину је рођен ГЕОРГИЈЕ (ЂОРЂЕ) БРАНКОВИЋ, који је у Сомбор дошао 1859. и као парох и окружни прота провео 23 године од којих деценију и по и као управник Учитељске школе. Његовом заслугом Школа је добила нову зграду у порти Велике цркве, на темељима “Норме”. Из Сомбора одлази 1882. за епископа темишварског, а 1890. је биран за патријарха Српске цркве. Као велики народни добротвор отвара и гради српске школе, а у Сомбору ново здање Препарандије, на којој исписа Георгије Бранковић Патријарх Народу Српском. Умро је и сахрањен у Ср. Карловцима 30.07.1907, оставивши опоруком Српској православној цркви и Српској женској задрузи у Сомбору по 5000 круна.

25.03.1898.

У току су радови на утемељењу парка ради уређења простора испред зграде жупаније, који је до тада служио као сточна пијаца. Одлуком Градске управе је предвиђено да парк буде изграђен по узору на енглеске вртове, а на послу је ангажовано 20 радника, који су у први мах посекли кисело дрвеће, које је доминирало овим простором, и просекли две алеје. У знатно измењеном виду, ово је и данас највећи сомборски перивој.

26.03.1749.

Из Пожуна, данашње Братиславе, званично обавештавају Сомборце да је гроф Јохан Стефан Колер од бечког двора одређен да изврши церемонију проглашења Сомбора за слободни и краљевски град.

27.03.1749.

Сомборци одлазе пут Моноштора да на Дунаву, званично дочекају Повељу о проглашењу Сомбора слободним и краљевским градом. Фра Бона Михаловић је тај догађај овако представио у свом Дневнику: Господин Никола Парчетић, кнез овога града, до сада одан двору, када су владале највеће несугласице међу људима око прибављања привилегија, који се показао као најмудрији, познавалац других језика, пун заслуга и врлина, са 40 коњаника, са свештенством обе вере, са народом, свечано је изишао испед града на дочек Повеље. Њу су, затим, носили по граду, унаоколо, те су на два места, а трећи пут и код градске куће, пуцњавом из топова радосно тај догађај објавили, те су Повељу на свечан начин сместили у градској кући.

27.03.1870.

У Сомбору је рођен др ЈОВАН - ЈОЦА ЛАЛОШЕВИЋ, правник, културни посленик и политички трибун с краја 19. и с почетка 20. века. Адвокат по позиву, незаборавни је покретач културних збивања у Сомбору: овде је 1911. основао Певачки дом и Савез певачких друштава Аустроугарске, 1910. организује уметничку изложбу групе "Лада" из Београда и Слет српских хорских дружина Аустроугарске јуна 1914. Оснивач је 1918. Месног народног већа Срба и Буњеваца, а 25.11.1918. у Новом Саду, на Великој скупштини, изабран је за председника Народне управе за Војводину. Уза све, сарађивао је у низу листова и часописа, да би га смрт затекла на месту председника Месног одбора Матице српске у Сомбору, 12.01.1935. године.

 

Радно време:
Радним даном: od 7:30 до 19:00,
суботом од 7:30 до 13:00