360
Zastitnik gradjana

 

 www.difmoe.eu

 betlen


Трагови

16.02.1887.

У Мошорину је рођена ИСИДОРА СЕКУЛИЋ, приповедач, романсијер, есејист, књижевни и уметнички критичар широког образовања и високе културе, страствени путник и путописац, описивач наших судбина, ликова и карактера, полиглота и преводилац, академик. Школске 1893/94. године је завршила сомборску Учитељску школу. Преминула је 1958. у Београду

17.02.1749.

Царица Марија Терезија је потписала Повељу, којом је Сомбор, после више од три године борбе за “елибертацију”, односно, повратак слобода изгубљених 1745. губитком статуса војничке вароши, уздигнут у ранг слободних и краљевских градова. Тај потпис је Сомборце стајао 150.000 рајнских форинти у злату које су претходно морали уплатити у царску благајну. Но, без обзира на изузетно високу цену којом је плаћена та велика привилегија, то је прекретни датум у повесници Сомбора, од кога је он ступио на праг грађанског друштва, кренувши пут богатства, моћи, значаја и угледа које је досегао у временима која су следила.

17.02.1871.

У Хрупјелама код Требиња, рођен је ЈОВАН ДУЧИЋ, песник, путописац, афористичар и есејист, а уз то и дипломата од каријере, са Сомбором је укрстио своје путеве завршивши школске 1892/93. овдашњу Препарандију. Из раванградских дана остаће његови пророчки стихови сопствене судбине, а које је записао у споменар Сомборке Паве Коларић: Када ме млада нестане у свету / Кад с лире среће јекне задњи звон / Сјети се на ме, мило јање моје / И тихо реци - то је био он. У вечност се преселио у далеким Сједињеним Америчким Државама, у граду Гери, 7.04.1943, а коначни смирај у величанственом храму на Леутару.

18.02.1766.

На сомборском Тргу пресв. Тројства је избио пожар у коме је, због јаког ветра, необучених и неопремљених ватрогасаца, изгорело “само 11 кућа”, како наводи летописац. Од тада је уведена оџачарска служба, редовнији прегледи оџака и плаћање годишње оџачарине од 10 форинти. Знатно касније, 1813. оџачари ће добити и свој засебни цех, будући да су до тада били организовани у оквиру других.

20.02.1898.

У Свечаној сали жупанијског здања сомборског је на данашње место постављена слика-монумент, рад Ференца Ајзенхута БИТКА КОД СЕНТЕ, највеће уље на платну у нашој земљи, величине 7 x 4м, а када се томе дода и позлаћени рам, онда заузима читавих 40м2. Слика представља крај изузетно значајне битке која се одиграла 11.09.1697. у којој су Аустријанци потукли турску ордију. Израђена у Минхену, у част 1000. годишњице доласка Мађара у низије Панона, бродом и запрегом је допремљена пред зграду жупаније на којој је пробијен балконски зид како би могла бити унета унутра.

 

Радно време:
Радним даном: 7:30 - 19:00,
суботом 7:30 - 13:00